Hrana za gupike – Da li ste znali …?

GENERALNO …

Razlicite velicine i vrste riba, kao i razliciti uslovi zivotne sredine zahtijevaju razlicite strategije hranjenja. Karakteristike ishrane, kao sto su poreklo (ziva ili neziva hrana), velicina cestica, tekstura, gustina i ukus hrane, moraju se pazljivo prilagoditi razlicitim velicinama i vrstama riba. Dodaci u hrani i ucestalost hranjenja su veoma bitni za stopu rasta i efikasnost ishrane, a tip hrane koji se koristi (plutajuci ili tonuci), kao i sam nacin ishrane, zavisice od ribe koja se uzgaja.

Ishrana riba,
kao karakteristicnih stanovnika vodene sredine, znacajno se razlikuje u odnosu na kopnene zivotinje. Te razlike se manifestuju kroz specificnosti brojnih faktora ambijenta. Tehnologija i tehnika ishrane riba u velikoj meri zavise i od doprinosa ostalih zivih organizama u vodi, sadrzaja kiseonika i mnogih drugih faktora. U uslovima nizeg obima konzumiranja hrane, nepojedeni ostaci znacajno doprinose umanjenju kvaliteta vode, kao zivotne sredine. Stoga poznavanje potreba riba, ne samo u hranljivim materijama, nego i s obziron na ostale elemente zivotne sredine, ima i naucni i prakticni znacaj. Otuda i brojne tehnoloske specificnosti u proizvodnji i obradi hrane za ribe, kako bi se ista odlikovala adekvatnim fizickim i hemijskim svojstvima. Postoje i brojne specificnosti u zavisnosti od uzrasta i vrste riba.

Uspesna organizacija ishrane riba u velikoj meri zavisi od poznavanja njihovih potreba u energiji i pojedinim hranljivim materijama. Ove potrebe su u velikoj mjeri bioloski specificne. Nisu iste kod toplovodnih i hladnovodnih riba. Takodje, postoje i razlike u zavisnosti od obrazaca ishrambenog ponasanja. Drugacije su kod biljojednih, svastojednih i mesojednih vrsta. Na potrebe riba uticu i brojni fizioloski faktori kao sto su uzrast i masa riba, pol i reproduktivni status. Potrebe riba takodje se znacjno razlikuju u zavisnosti od ambijentalnih uslova.

Ribama su za normalan rast i razvoj potrebne iste hranljive materije kao i toplokrvnim (homeotermnim) zivotinjama. Te potrebe se razlikuju, u zavisnosti od specificnosti uslova ambijenta, kao i specificnosti metabolizma. Za razliku od toplokrvnih zivotinja, ribama nije potrebna dodatna energija za odrzavanje konstantne vrijednosti tjelesne temperature. Potrebe riba u proteinima su vece, u poredjenju sa kopnenim zivotinjama, ali za njihovu sintezu trose manje energije (Bogut i Opačak, 1996). Drugim recima, odnos potreba u energiji i proteinima je kod riba siri u odnosu na kopnene zivotinje. To potvrdjuju studije o efikasnosti iskoriscavanja ugljenih hidrata u ishrani riba. Rezultati ovih istrazivanja upucuju na nizu aktivnost amilaze u digestivnom traktu, i shodno tome manju svarljivost skroba kod riba, u odnosu na kopnene zivotinje (Singh, 2002).

Ribe za razliku od vecine kopnenih zivotinja, mogu da apsorbuje neke minerale ne samo iz konzumirane hrane vec i iz vodene sredine u kojoj zive – direktno iz svog okruzenja, putem skrga, peraja i epitela usta. Riba se oslanja na kalcijum prisutan u vodi, za podmirivanje potreba organizma, u uslovima deficita u hrani.

Energija
nije hranljiva materija. Oslobadja se prilikom metabolicke oksidacije ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Ukupne potrebe organizma u energiji mogu se proceniti na bazi utroska kiseonika ili preko produkcije toplote. Poznavanje potreba organizma u energiji sa jedne strane, i dostupnosti iste u hranivima sa druge strane, predstavljaju okosnicu svake naucne i strucne aktivnosti u ishrani, kako riba tako i svih domacih i gajenih zivotinja. Ukupan sadrzaj energije u nekom hranivu nije u potpunosti dostupan zivim orgnaizmima. Znacajne kolicine energije se gube putem fecesa i urina, u procesu disanja, kao i u obliku toplotne energije. Pod pojmom svarljive energije podrazumeva se ukupan sadrzaj energije u hranivu, umanjen za onu kolicinu energije koja se izgubi putem fecesa. Utoliko je niza ukoliko je hranivo nize svarljivosti, usled povecanog sadrzaja vlakana i drugih materija koje ribe iskoriscavaju uz manju efikasnost. Kada se od sadrzaja svarljive energije oduzme kolicina energije potrosene u procesima disanja, kao i energije urina, dolazi se do podatka o sadrzaju metabolicke energije. Ova vrednost, umanjena za gubitke energije u obliku toplote, je energija raspoloziva za porast i/ili reprodukciju. Gubici energije u obliku toplote nastaju delimicno u procesima odrzavanja organizma, a drugim delom u procesima varenja hrane, apsorpcije i metabolizma hranljivih materija, sinteze tkiva u organizmu, kao i u procesima formiranja nepotrenih produkata metabolizma i njihovog izlucivanja iz organizma. Gubici energije u obliku toplote, koji nastaju u procesima odrzavanja organizma, uglavnom se odnose na bazalni metabolizam (respiracioni procesi, transport jona i metabolita, cirkulacija), a manjim dijelom nastaju kao rezultat odmora organizma i termoregulacije, sto je u slucaju riba od marginalnog znacaja.

Ugljeni hidrati i masti
nisu jedini izvori energije. To su i proteini u uslovima apsolutnog ili relativnog viska u obroku. Iako je u ishrani riba primarna uloga proteina zadovoljenje potreba u amino kiselinama, ukoliko odnos energije i proteina nije izbalansiran u obroku, i proteini su u visku, bice iskorisceni kao izvor energije, uz nizi prirast. Sa druge strane, viskovi energije dovode do pada apetita i smanjenog konzumiranja suve materije, usled cega dolazi do depresije prirasta. Takodje, menja se i struktura prirasta zbog povecanog deponovanja masnih rezervi u organizmu. Kako ribe imaju nize potrebe u energiji u poredjenju sa toplokrvnim zivotinjama, preporuceni odnos svarljivih proteina i svarljive energije u obroku je veci u slucaju riba.

Koeficijent svarljivosti masti u ishrani riba se krece u veoma sirokom intervalu od 70 do 95%. Za neke ribe je karakteristicna veca svarljviost masti biljnog porekla, dok druge efikasnije iskoriscavaju masti zivotinjskog porekla.

Uvazavajuci sadrzaj proteina i njhovu biolosku vrednost, znacajnije hranivo u ishrani riba je riblje brasno. Takodje je i dragocen izvor esencijalnih masnih kiselina i minerala, a ribama je veoma ukusno. Medjutim, ukoliko je u vecoj mjeri sporedni proizvod prerade otpadnih dijelova ribe, a ne cijelih trupova, povecan je sadrzaj pepela i kvalitet je znatno nizi.

Najveći broj istrazivanja, u ishrani riba, bio je fokusiran na utvrdjivanje svarljivosti proteina. U hranivima bogatim proteinima, koeficijent svarljivosti proteina je u intervalu od 75-95%, a sa povecanjem ucesca ugljenih hidrata se smanjuje. Efekti termicke obrade hraniva bogatih u proteinima, nisu isti u zavisnosti od porekla hraniva. U slucaju proizvodnje ribljeg brasna, kao hraniva zivotinjskog porekla, previse intenzivna toplotna obrada dovodi do smanjenja svarljivosti proteina. Sa druge strane, u slucaju soje, kao hraniva biljnog porekla, intenzivna termicka obrada doprinosi povecanju svarljivosti proteina.

Pigmenti …
U mnogim hranivima za ribe, biljnog i zivotinjskog porekla, nalaze se pigmenti koji uticu na poprimanje zute, narandzaste ili crvene boje koze, mesa i ikre. Jedna od najznacajnijih grupa ovakvih jedinjenja u prirodi su karotenoidi, a narocito njihove oksigenovane forme, poznate kao ksantofili. Organizam riba nema sposobnost sinteze ovih materija, pa je znacajno da budu u sastavu konzumirane hrane. To su astaksantin i kantaksantin. Astaksantin produkuje zooplankton. Zeaksantin takodje uslovljava zuto-narandzastu boju. Deponovanje karotenoida u tkivima zavisi od stepena usvajanaj istih, metabolickih specificnosti kao i stepena izlucavanja ovih materija iz organizma.

AKO NISTE ZNALI …

Dobar dio namirnica (hrane) koje kupujete (nabavljate) u obicnim prehrambenim prodavnicama, piljarama itd. mozete upotrijebiti u ishrani vasih riba. Samo cu da naglasim neke od njih, ali recepte za pripremu moracete potraziti negdje drugo (ima ih mnogo na internetu) jer ja hranu za moje ribe ne pravim po receptu 😉 Nikada ne mijesam meso sa povrcem! Od mesa sada koristim samo “junece srce” i crveno meso od “lososa” (salmon) (a vi mozete koristiti i neku drugu ribu koja ima mnogo proteina). Koristio sam i ‘pilecu djigericu’, ali posto ju je mnogo tesko dobro iscijediti / ocistiti lako zaprlja vodu, a ni moje ribe nisu bas nesto posebno odusevljene sa njenim ukusom, izbacio sam je iz upotrebe.

Lososa samo ocistim, skinem kozu i isjecem na kockice, stavim u najlon kesicu pa u zamrzivac. To je moj recept za lososa 😉

Junece srce je nesto komplikovanije za pripremu. Sve zilice se moraju odstraniti i zatim isjeci meso na sitne komade. Meso je potrebno dobro isprati i osusiti sto je vise moguce i zatim ga samljeti u masini za mljevenje mesa. Nakon toga, manje komade samljevenog mesa stavljam u najlon kesice i istanjim masu oklagijom, tako da dobijem jednu tanju plocu.

OUR INTRO @ Limited Tanks Space and Guppies pic.twitter.com/nTURYGx0ZL

— F. S. Q. G (@Moscow_Guppies) August 3, 2020

Od povrca koristim mrkvu, spinac, grasak i brokoli. Povrce samo malo prokuvam, tek toliko da ga omeksam, zatim sve zajedno izmijesam & ispasiram pa zatim stavim u najlon kesice pa u zamrzivac. Takodje smijesu u kesicama predjem oklagijom kako bi dobio ravnu tanju plocu.

I meso i povrce dajem ribama na isti nacin, odlomim komad zamrznute hrane i zatim isitnim smijesu koristeci ‘rucno sitno rende’.
Izrendano meso pospem sa ‘astaksantinom u prahu’ a povrce sa ‘spirulinom u prahu’.

Astaksantin je crveno-narandzasti oksi-karotenoidni pigment koji se prirodno nalazi u morskim plodovima (skoljke, rakovi itd.), algama, lososu, pastrmki itd. Hemijski spada u grupu karetonida koji se nazivaju ksantofili i koja ukljucuje jos lutein, zeaksantin, kriptoksantin i kantaksantin.

Spirulina je jednocelijska plavozelena alga u obliku spirale. Mozete je naci u obliku tableta ili praha.

Pored ove zamrznute hrane koristim i bijeli luk u prahu, lisnatu riblju hranu, hranu u (mikro) granulama (granuliranu hranu) & peletama, kao i neku od susene hrane.

HRANA ZA MLADJ & MLADU RIBU

U prvoj nedelji zivota mladj hranim mikro hranom (hrana u obliku mikro pahuljica) za suplementaciju ishrane riblje mladji koja je dostupna u prodavnicama sitnih zivotinja.

Pored ove hrane mozete koristiti i zumance skuvanog jajeta. Ja sam izbacio zumance iz upotrebe jer se lako kvari u vodi, tako da ako ne-pojedenu masu ne odstranite odma iz akvarijuma mozete imati ozbiljnih problema sa vodom sto ujedno znaci i sa zdravljem mladji.

ARTEMIJA (morski racici)

JE NEIZOSTAVNA HRANA ZA RIBE U RAZVOJU!!!

E sada da se dotaknemo i necega zbog cega sam i poceo pisati ovaj clanak!

Pre mnogo vremena procitao sam clanak od Rosario Arijón u kojem je tema bila – ishrana gupika. Ako zelite pogledati orginalni clanak – kliknite ovdje.

Posto je Rosario bila u kontaktu sa Ricardo Tomas-om (iz Córdobe, Argentina) imala je pristup rezultatima njegovog istazivanja i eksperimenata u vezi sa svojstvima polena u ishrani gupija. Na Ricardov prijedlog, izvrsila je uporedno ispitivanje u dva akvarijuma sa istim fizickim i hemijskim uslovima. Oba akvarijuma su imala jednak broj mladji, i brace i sestara. Trideset dana je hranila mladj u jednom akvarijumu polenom dok je u drugom hranila mladj sa artemijom. Nakon trideset dana ispitnog razdoblja i sa prikazanim rezultatima, zakljucila je da je polen jednako dobra hrana, ili cak sta vise da je bolja od artemije, sa obzirom na to da je rast bio ravnomjeran u svoj mladji iz oba akvarijuma, osim sto su oni hranjeni polenom izgledali deblje, zivahnije i jace fizicke strukture. Ricardo Tomas je takodje napisao i clanak na ovu temu koji je objavljen na web stranici Kluba akvarista iz Córdobe (Acuaristas de Córdoba).

Ja licno, nisam vrsio istrazivanja svojstva polena u ishrani gupika, ali sam iz ciste znatizeljnosti ubacio polen u ishranu mladji gupija.

Polen polako tone i brzo se otapa/rastvara u vodi sto sam ja uvidio kao jedan od problema, pored toga sto sam brinuo o prisustvu ‘secera’ u polenu.

Razdvojio sam mladj iste dobi od istih roditelja (bracu i sestre) u dva akvarijuma. U jednom akvarijumu mladj sam hranio artemijom i lisnatom hranom dok sam u drugom mladj hranio artemijom i polenom pomijesanim sa spirulinom.

U akvarijumu u kojem sam hranio mladj sa polenom, vodu sam mijenjao nakon svakog davanja polena (i dalje nisam siguran kakvu ce reakciju na vodu i ribe imati secer koji se nalazi u polenu).

Nakon izvijesnog perioda prestao sam sa testiranjem posto sam uocio negativne osobine kod par riba hranjenim +polenom, a izbog utrosenog vremena na cesce mijenjanje vode. Ja ne tvrdim da sam postupao ispravno, niti da je cesca zamijena vode neophodna pri upotrebi polena u ishrani riba kao ni da je polen prouzrokovao deformaciju u ribama.

Krivuljasta kicma (curveback) prema nekim od dosadasnjih istrazivanja ukazuje na nasljednost ove osobine ali ne i zbog cega tacno dolazi do ove pojave (deformacije). Prema nekim drugim istrazivanjima koja su meni bila dostupna ne govori se o nasljedju ove osobine (deformacije) nego se ovo pripisuje uslovima ambijenta u kojem ribe zive, ishrani, itd. Bilo kako da bilo, cim budem imao malo vise vremena pokusacu ponovo da probam testiranje polena, njegova svojstva u ishrani gupika. Takodje cu da pokusam i sa ‘propolisom,

sto bi i vama preporucio ako ste u mogucnosti. Vijerujem da danas ima mnogo vise informacija o svojstvima polena & propolisa u ishrani riba, na vama je samo da potrazite te informacije.

P.S

Vazno je imati na umu da hrana koja sadrzi mnogo/dosta proteina, ako se daje u velikoj kolicini moze narusiti zdravlje riba kao i izazvati razne deformacije. BILO KAKO BILO, VISOKO PROTEINSKA HRANA JE NEOPHODNA ZA RAZVOJ GUPIKA. GENERALNO GOVORECI O DOBU SAZREVANJA GUPIKA, TO BI BILO SA OKO 5 – 6 MJESECI STAROSTI. NEKE VRSTE TREBAJU MNOGO DUZE VREMENA, NPR. MOSKOVCI SAZRIJEVAJU SA OKO 10 MJESECI STAROSTI, itd. KOLICINA PROTEINA KOJU RIBE UNOSE PUTEM HRANE SE MORA ZNATNO SMANJITI NAKON SAZRIJEVANJA MLADJI.

Sve fotografije su moje vlasnistvo (u slucaju da nisu, autori/vlasnici tih slika su navedeni u tekstu ili su potpisani ispod fotografije/slike) i mogu biti koristene samo u obrazovne svrhe uz moje ime. Slike su zasticene ‘autorskim’ pravom.